OECD je još 2000. godine predviđao da će bogate zemlje članice OECD-a, nasuprot zemljama u razvoju, do 2030. godine zadržati 60 % udela u svetskoj ekonomiji. Deset godina kasnije, revizija je pokazala da se ekonomski poredak već preokrenuo pa OECD smatra da će zemlje u razvoju do 2030. godine držati 57 % svetske ekonomije.

Čak i tu brojku, zasnovanu na ekonomskim pokazateljima koje je zacrtao preminuli ekonomista OECD-a Angus Maddison, današnji šef odeljenja financija OECD-a Andrew Mold dovodi u pitanje i tvrdi da je realnije da će svetska ekonomija biti podeljena u razmeri 68 % za zemlje u razvoju i samo 32 % za “bogate”.

Mold ističe da je još samo pre 7 godina, kada su postavljeni temelji prognoze, bilo nemoguće ispravno proceniti koliko će se zemlje u razvoju privredno brzo razvijati. Dok je Maddison predviđao prosečni godišnji rast bogatih 2,33 %, Mold to revidira na 1,81 %. Istovremeno dok Maddison predviđa rast 4,19 % za zemlje u razvoju, Mold tvrdi da će rast privrede prosečno biti i 4,56 %. Motor zemalja u razvoju biće Kina i Indija, ali, suprotno sadašnjem stanju, Indija bi trebalo da bude predvodnik svetskog rasta sa prosečnih 6 % godišnje, a Kina zaostaje sa "samo" 5,8 % godišnje.

Bez obzira na taj disparitet, u 2030. BDP u državama u razvoju prema paritetu kupovne moći biće samo 8.504 dolara po stanovniku, a bogati će imati 37.086 dolara po stanovniku, odnosno 4 puta više. Nesrazmera u broju stanovnika još se više povećava jer kod bogatih broj stanovnika raste 0,32 %, a u državama u razvoju 1,08%. Upravo taj rast stanovništva doprinosi rastu privreda u razvoju u apsolutnom iznosu, a taj pokazatelj u ekonomiji ima veliku težinu, posebno kad su u pitanju tržišni potencijal, potreba za sirovinama, potrošnja energije i slično.

Autor: ForexSrbija