Ministri finansija zemalja evrozone, sastaju se danas u Briselu, u trenutku kada, kao što smo već objavili, evro beleži najnižu vrednost u odnosu na dolar u poslednje četiri godine.

I pored usvojenog evropskog paketa za stabilnost evrozone i najava nekih zemalja članica da će preduzeti mere za smanjenje državnih dugova, svetska tržišta i dalje nisu uverena da će to biti dovoljan odgovor na dužničku krizu u Evropi. Iako je Evropska unija prošle nedelje poručila da će „braniti evro po svaku cenu“ i tim povodom usvojila fond „Evropskog stabilizacionog mehanizma“ vredan 750 milijardi, nastavak pada evra na svetskim tržištima govori o strahu investitiora da preduzete mere možda neće biti i dovoljne.

Pored nepoverenja prema evropskim ekonomskim merama, svetska tržišta ne pokazuju ništa više vere ni u najavljene aktivnosti pojedinačnih država, Španije, Portugala, Italije i Francuske koje bi vodile smanjenu državnih deficita. Ministri finansija evrozone, u nameri da pokažu svoju odlučnost i spasu zajedničku valutu, još jednom će razmotriti usvojen paket mera za stabilnost evrozone, kao i paket mera za finansijsku pomoć posrnuloj grčkoj ekonomiji. Očekuje se da će na sastanku u  Briselu biti reči i o inicijativi Evropske komisije i predsednika Saveta EU, Van Rompeja, koja bi vodila boljoj koordinaciji ekonomskih politika u evrozoni i Evropskoj uniji.

Kraj evra i moguće posledice

A povodom "slobodnog pada" evra, Nurijel Rubini, jedan od retkih ekonomista koji je predvideo kolaps američkog tržišta hipotekarnih kredita, u svojoj novoj knjizi "Krizna ekonomija" ocenjuje da su ekonomske prilike u SAD loše, ali da je u Evropi još gore: "Budžetski deficiti i javni dug članica evrozone veći su od američkog. SAD i Britanija bile su u mogućnosti da se štampanjem novca izvlače iz najdubljih virova krize, dok članice evrozone ne mogu da vode nezavisnu, nacionalnu ekonomsku politiku. Ako Grčka ne može svoje fiskalne probleme da reši povećanjem poreza ili štednjom, jedino joj preostaje da prestane da servisira dugove, pošto devalvacija nije moguća."

Profesor Rubini je zbog svojih sumornih, ali tačnih predviđanja, dobio nadimak "Dr Zloslutnik" smatra da bi raspad raspad evrozone imao šire posledice: "Eventualna nesposobnost Grčke da otplaćuje dugove donela bi ogromne gubitke evropskim, ali i globalnim finansijskim institucijama. Uz to, čim bi jedna zemlja napustila evrozonu, nastupio bi domino efekat - investitori bi počeli da nagađaju ko je sledeći - na udaru špekulanata našli bi se Portugal, Španija i druge slabije karike evrozone. Već sada je uočljivo da se regionalni virus širi i poprima razmere svetske epidemije - cene akcija pale su i u SAD, Indoneziji i drugim delovima sveta." Rešenje je lako definisati, ali ono sa sobom nosi novu dilemu, napominje profesor Rubini. "Potrebno je da se zemlje evrozone istinski obavežu na fiskalnu štednju i na strukturalne reforme koje bi povećale produktivnost i konkurentnost njihovih privreda. Ne zaboravite da zemlje koje se suočavaju sa ogromnim fiskalnim deficitima beleže i pad produktivnosti i zato je njihov ekonomski rast anemičan." Profesor Rubini priznaje da se Grčka, Portugal, Španija i druge zemlje koje izlaze iz recesije suočavaju sa teškom dilemom - ako ne smanje potrošnju i ne povećaju poreze, preti im stečaj. A ako to učine, ugušiće privredu i produžiće recesiju.