Kompozitni indikator koji objedinjava aktivnost u evro zoni pao je na 51,1 poen u odnosu na 53,3 poena u junu, saopštilo je udruženje Markit koje je zaduženo za utvrđivanje indeksa kupovne moći proizvođača.

Šanse za rast u zoni evra i u drugom semestru ove godine nisu sjajni, a niz indikatora je zabrinjavajući, pokazuje izveštaj agencije Standard i Poor’s.

To je najniži nivo tog indeksa od septembra 2009.

Stanju u drugom kvartalu je doprinelo mnogo privremenih elemenata kao što su rast inflacije, pad potražnje iz zemalja u razvoju i pad izazvan martovskim zemljotresom u Japanu, ali, "slabost rasta izgleda dublja".

Prva procena stope rasta u evro zoni u drugom semestru 2011. očekuje se 16. avgusta.

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo ocenio je da su tenzije na evropskim finansijskom tržištima "neopravdane", ali da je veoma važno brzo reagovati i sprovesti sve odluke donete na samitu lidera evro zone o finansijskoj stabilizacije te zone.

Dodao je da je od suštinske važnosti poslati nedvosmisleni signal da će evro zona rešiti krizu državnog duga sredstvima "adaptiranim težini situacije".

U kratkom saopštenju, Barozo je naveo da će uputiti pismo šefovima drzava zone evra kako bi izvršio pritisak da sprovedu mere odlučene na samitu evro zone pre dve sedmice.

Na samitu je dogovoreno da Evropski fondovi za finansijsku stabilnost mogu da na sekundarnom tržištu otkupe dug države. To je, međutim, potrebno da odobre nacionalni parlamenti, a uz to neke zemlje nisu voljne da to učine.

Tako je nemački ministar finansija Volfgang Šojble izjavio prošle sedmice da odbija da potpiše "blanko ček" za otkup obaveza zemalja u teškoćama.

U ovom trenutku, samo Evropska centralma banka može da kupi dug na sekundarnom tržištu, ali ona sve češće okleva da to učini i takvu intervenciju nije imala već najmanje četiri meseca.

Tenzije oko Španije i Italije ponovo su uvele evro zonu u probleme, manje od 15 dana od vanrednog samita čiji je cilj bio da se spreči širenje dužničke krize.

Autor: ForexSrbija