Članice Evropske unije žele da banke same snose troškove svoje sanacije u slučaju neke nove financijske krize. Ali one još uvek imaju različite predstave o tome kako bi to trebalo da funkcioniše u praksi.

Švedska je bila prva članica Evropske unije koja je banke obavezala na izdvajanje u tzv. krizni fond. Britanci upravo planiraju vlastiti sistem, a i Nemačka je ove nedelje najavila da će banke ubuduće same da snose troškove svoje sanacije u slučaju krize. Trenutno cela Evropa radi na odgovarajućim modelima. Na sastanku na vrhu Evropske unije u junu šefovi država i vlada su se obavezali da će njihove države uvesti posebne poreze ili drugi oblik davanja banaka za krizne fondove. Učesnici samita su istovremeno zaključili da ta izdvajanja ne smeju kao posledicu da imaju narušavanje tržišne utakmice ili preterana finansijska opterećenja banaka.

Velika Britanija planira da uvede doprinos za sve kreditne ustanove koje imaju filijale na njenoj teritoriji. U Nemačkoj će se ovo obvezno izdvajanje najvjerojatnije odnositi samo na nemačke ustanove. Zato sada velike nemačke banke strahuju da će biti prisiljene na dvostruko plaćanje. Takođe je sporno šta bi trebalo da se dogoditi sa novcem koji će banke izdvojiti. Francuzi žele da ga utroše na krpljenje rupa u proračunu, a Nemačka planira osnivanje fonda za spasavanje banaka u slučaju neke buduće krize. 

To je i cilj same Evropske komisije. Ona bi želela da međusobno poveže nacionalne krizne fondove. “Mora da se spreči situacija u kojoj će opet poreski obveznici da snose glavni teret stečajeva banaka”, kaže evropski komesar za unutrašnje tržište Michel Barnier.

On je za oktobar najavio iznošenje konkretnih predloga o tome kako će evropski krizni menadžment ubuduće da izgleda. Pri tome bi važnu ulogu mogle da imaju nove evropske nadzorne institucije. Iduće godine bi trebao da startuje nadzorni sistem za finansijska tržišta. Evropski parlament i države članice još uvek se svađaju oko njegovih ovlašćenja kada se radi o multinacionalnim finansijskim koncernima i kolika bi ovlašćenja trebalo da imaju nacionalne nadzorne institucije.

Izdvajanja banaka neće ni u kom slučaju potpuno isključiti finansijske rizike za poreske obveznike. Da se banke ne bi prekomerno opterećivale novim izdacima, članice EU-a uglavnom planiraju uvođenje doprinosa koji bi iznosio samo minimalni deo godišnje zarade. Drugim rečima, do popunjavanja kriznog fonda mogle bi da prođu godine. Recimo, švedska Vlada, koja je već pre gotovo godinu dana uvela naplatu doprinosa od banaka, procenjuje da će tek za 15 godina u fondu biti dovoljno novca da bi se iz njega platili troškovi neke nove finansijske krize.

Autor: ForexSrbija