Industrial Production
Pokazatelj industrijske proizvodnje
Prikazuje ukupni proizvod nacionalnih fabrika, rudnika, komunalnih usluga, itd. Njegovo povećanje prouzrokuje rast kursa valute. Objavljuje se u 16:15h (GMT +2), 15. dana u mesecu (podaci su za prethodni mesec).
Industrijska proizvodnja sadrži oko 40% od ekonomije SAD. Postoji relativno visoka korelacija između nivoa proizvodnje i vrednosti BDP-a. Jedna od prednosti ovog pokazatelja je u tome da on meri obim proizvodnje, a ne novac od izlaza.
Federalni Sistem Rezervi (Board of Governors of the Federal Reserve System) izražava indeks u procentima prema 1992. god.U medijima se obično objavljuje njegova promena u odnosu na prošli mesec.
U SAD-u se statistika proizvodnje vodi u preduzećima, grupisanim u 255 grana. Prema podacima za 1992.god., proizvodnja industrijskih proizvoda iznosi 84,6% ukupnog proizvodnog sektora, rudarstvo 7,3%, struja 8,1%. FED takođe obračunava svoj pokazatelj – difuzijski indeks proizvodnje (production diffusion index), koji je jednak procentu proizvodnje ( iz spiska od 255), gde se proizvodnja povećala za protekli mesec.
Pokazatelj IP je razumljiv i pouzdan orijentir za praćenje poslovnih ciklusa. Prema statistikama SAD-a (1948 - 1992 godine), industrijska proizvodnja u fazi recesije opada prosečnim tempom od 0,8% mesečno, a oporavak je iznosio 0,9% po mesecu i u fazi rasta (ekspanzije) oko 0,4%. Pokazatelj iskorišćenosti proizvodnih kapaciteta (Capacity Utilization, CAPU) je odnos ukupne industrijske proizvodnje prema vrednosti ukupne produktivnosti (potencijalnog obima proizvodnje) industrijskih grana.
Ovaj pokazatelj ima važno značenje za tržišta valuta zbog svoje bliske veze sa dinamikom poslovnog ciklusa, zahvaljujući kojoj on u složenim trenucima čekanja promena u politici centralnih banaka postaje dodatni orijentir za tržište, koji predlaže moguća buduća rešenja CB.
Poznato je da optimalno funkcionisanje u ekonomiji odgovara nivou CAPU oko 81,5%. Značajna odstupanja od optimalnog nivoa označavaju narušavanje ravnoteže i po njima se mogu prepoznati nadolazeća doba recesije ili oporavka. Npr. , visoke vrednosti CAPU-a > 85% mogu da označavaju pregrejavanje ekonomije, nakon čega će neizbežno nastati rast inflacije, tako da takve vrednosti CAPU-a može da unapred predvide promene u monetarnoj politici centralne banke (podizanje zvanične kamatne stope).
Indikator CAPU izlazi mesečno istovremeno sa podacima o industrijskoj proizvodnji. Po pravilu, to ima veliko značenje za recesiju (prosečno 80,3%), više nego za oporavak (prosečno 78,8%), pošto ranim fazama oporavka svojstveno malo opterećenje proizvodnih kapaciteta. U fazi ekspanzije u proseku CAPU = 84% i doseže maksimum do 85,4% (vrh je bio na 89,2%).

Industrial Production Index
Indeks industrijske proizvodnje
Pokazuje nivo promena u obimu industrijske proizvodnje u zemlji. Primarna vrednost indeksa se objavljuje na kraju svakog meseca. Kroz dve nedelje izlazi precizna vrednost indeksa. Rast ovog indeksa dovodi do povećanja kursa nacionalne valute. Ima značajan uticaj na tržište.

Inflation
Inflacija
Indeksi inflacije: indeks potrošačkih cena (CPI) i indeks veleprodajnih cena (R R I). Sa rastom inflacije kurs se obično smanjuje.
Visoka inflacija je loša, jer visoke kamatne stope, koje su neizbežne kod takve inflacije, smanjuju efikasnost proizvodnje i određuju preraspodelu kapitala od proizvodnje do posrednika (trgovina i finansijske institucije). Industrijske grupe će govoriti protiv visoke inflacije.
Niska inflacija, ili njeno potpuno odsustvo je takođe loša, jer tada stradaju interesi posrednika. U trgovini počinje zastoj, jer niko ne želi da kupuje robu koja praktično ne raste u ceni, čak postaje jeftinija. Finansijski posrednici pate zbog niskih kamatnih stopa.
Optimalna vrednost inflacije je dobra, jer kod stabilno visoke efikasnosti proizvodnog sektora ostaju mogućnosti za profitabilno poslovanje i kod posrednika, posebno u finansijskim institucijama.
Malo je takvih ekonomskih pokazatelja koji mogu da se uporede po svojoj važnosti sa pokazateljem inflacije. Nivo inflacije menja stvarne vrednosti kamatne stope. Tržište državnih obveznica iz tog razloga je jako osetljivo na podatke o inflaciji, i kod veoma velikih obima distribucija novčanih tokova, izazvana kretanjima takvih tržišta, neizbežno utiče na valutne kurseve.
Kao i kod drugih pokazatelja, reakcija valutnih tržišta na podatke o inflaciji zavisi od faze poslovnog ciklusa, na kojem se nalazi ekonomija. Ako u fazi rasta postoje znaci inflacije, centralna banka može preduzeti mere bezbednosti, podižući kamatnu stopu. U tom slučaju, glavni faktor u odnosu na tržište valuta će biti kamatna razlika koja se povećala u korist te valute i kurs valute će se podići. Potpuno drugačija reakcija će biti ako inflacija počinje da se ubrzava u najvišoj fazi poslovnog ciklusa, kada realno postoji pregrejavanje ekonomije, koji preti teškom recesijom. U tom slučaju, kao odgovor na porast inflacije centralna banka će takođe podići stope u cilju hlađenja aktivnosti, ali reakcija tržišta će biti potpuno suprotna. Shvatajući da je u budućnosti recesija u datoj ekonomiji vezana za neizbežni pad kursa akcija, obim investicija, probleme sa spoljašnom trgovinom, trgovci će početi da prodaju tu valutu, kao i druge vezane za nju aktive, tako da će posledica biti opadanje njenog kursa.

Interest Rates
Zvanične kamatne stope
Nijedan od pokazatelja ekonomije i finansija nema takvo značenje za praćenje trendova tržišta valuta kao kamatne stope. Kamatna razlika (Interest Rate Differential), to jest razlika u kamatnim stopama, koje važe za dve valute je glavni faktor koji direktno određuje relativnu atraktivnost valutnog para, i na taj način moguću potražnju za svaku od njih. Što je veća kamatna stopa za tu valutu u odnosu na ostale valute (veliki procentni diferencijal), veći će biti broj između stranih investitora onih koji žele da kupe ovu valutu da bi stavili sredstva u depozit uz visoke kamatne stope. Pošto su kamatne stope uvek tesno međusobno povezane, visoke stope na bankarskom tržištu označavaju visoke stope za državne obveznice, kao i visoku profitabilnost za rizičnije obveznice akcionarskih društava. Uglavnom, visoke kamatne stope čine valutu atraktivnijom kao alat za ulaganja. Zbog svega toga se i potražnja za njom na međunarodnom tržištu valuta povećava, a stopa te valute se diže.
U suštini, uticaj kamatne stope na kurseve valuta je prilično jednostavan: što su veće kamatne stope za konkretnu valutu, to je veći njen dilerski kurs. Ali postoje mnoge okolnosti koje čine obračun kamatnih stopa neočiglednim i složenim. Prvo, moramo uzeti u obzir ne odvojene kamatne stope, već stvarne kamatne stope, koje uzimaju u obzir inflaciju, jer postoji snažna veza između tržišta valuta i tržišta državnih hartija od vrijednosti ( instrumenata sa fiksiranim prihodom), koji su vrlo osetljivi na inflaciju. Ako inflacija u konkretnoj zemlji počinje ubrzano da raste, to će obezvrediti državne obveznice, pošto se za njih isplaćuje fiksna dividenda, koja je određena ranije, a inflacija može jednostavno pojesti taj dohodak. Kod prvih znakova visoke inflacije tržišta državnih obveznica postaju nervozna, i ako strani investitori počinju da izbacuju obligacije, onda nastaje višak te valute na FOREX-u, i zbog toga njen kurs počinje da pada.
Drugo, tržište živi u očekivanjima važnih događaja i priprema se za njih, a ne samo da reaguje na događaje koji su se već desili. Ako se formira određeno mišljenje da će kamatna stopa na određenu valutu biti podignuta, dileri će podizati njen kurs u očekivanju budućeg njenog rasta. I tržište može duže vreme da se nalazi u optimističkom raspoloženju prema toj valuti, zahvaljujući čemu može brzo da se formira uzlazni trend. Kada se podizanje stope zaista desiti, valuta će biti već u prekupljenom stanju, a pošto je faktor pritiska odozgo već eliminisan nakon podizanja stope, prva reakcija na njihovo stvarno povećanje može biti opadanje kursa, dakle potpuno suprotna reakcija. I to je naročito verovatno iz razloga da je takav povratak na dole dobra prilika za otvaranje novih dužih pozicija za valutu (to jest, treba je u tom momentu kupiti).

Prethodna strana | Sledeća strana