Existing and New Home Sales
Podaci o dinamici prometa nekretnina
Indikator pokazuje ponudu i potražnju u sektoru nekretnina, kasni za stopom hipotekarnih kredita, on je vrlo nestabilan, revidira se od meseca do meseca. Analitičari više pažnje posvećuju evidenciji prodaje postojećih kuća. Objavljuje se u 17:00h (GMT +2), 25. dana svakog meseca (podaci su za prethodni mesec). Može da daje predstavu o optimizmu potrošača (poverenju kupaca) i o njihovoj sposobnosti da kupuju skuplje stvari. Ovi podaci su zbog prirode tržišta nekretnina skloni sezonskim fluktuacijama. Proces izgradnje je direktno vezan za stanje prihoda stanovništva. Stoga, povećanje volumena izgradnje obeležava poboljšanje njegovog blagostanja i zdrav razvoj ekonomije. Ima ograničen uticaj na tržište. Povećanje njegove vrednosti ima pozitivan uticaj na kurs nacionalne valute.

Export Prices
Izvozne cene
Ovaj indeks nam pokazuje promene u izvoznim cenama za mesec dana. To je pokazatelj inflacije. Ima ograničen uticaj na tržište. U uslovima očekivanja rasta osnovne kamatne stope rast vrednosti indeksa dovodi do povećanja kursa dolara. Njegova vrednost se objavljuje svakog meseca oko 10. dana u 15:30h (GMT +2) istovremeno sa pokazateljem "Import cena".

Factory Orders - Manufacturing Orders
Narudžbe za proizvodnju
Sastoji se od dva pokazatelja: naloga za trajne robe i robe kratkog korišćenja. Povećanje pokazatelja ukazuje na moguće povećanje proizvodnje, valute i obrnuto. Objavljuje se u 17:00h (GMT +2), prvog radnog dana u mesecu (podaci su za prethodna 2 meseca).

Federal Budget
Državni budžet
Obeležava odnos između prihoda države i njenih troškova. Kada je dohodak države veći od troškova, formira se suficit (višak). Kada je trošak države veći od prihoda, formira se negativni saldo (deficit). Ovaj pokazatelj ima malo uticaja na tržište. Obično se koristi za dugoročne analize ekonomije. Budžetski deficit se razmatra u kontekstu sa ostalim pokazateljima: industrijski indeks cena (PPI), indeks potrošačkih cena (CPI), monetarni agregati (M1, M2, M3), itd. Njegova vrednost se objavljuje oko 20. dana svakog meseca u 21:00h ( GMT +2).

Gross Domestic Product (GDР)
Bruto domaći proizvod (BDP)
Jedan od temeljnih makroekonomskih indikatora, koji predstavlja obračunatu vrednost u tržišnim cenama proizvoda i usluga, proizvedenih unutar zemlje, ali se isključuju prihodi građana i korporacija koji rade u inostranstvu. Postoji nominalni i stvarni BDP (u trenutnim cenama, prilagođen za inflaciju (deflacija) u cenama osnovne godine). Objavljuje se u 15:30h (GMT +2), 3. ili 4. nedelje u mesecu (podaci za prethodni kvartal, s’ naknadnim korigovanjem) kvartalno sa mesečnim razjašnjenjem zadnjeg radnog četvrtka ili petka.
Za obzračunavanje BDP-a koriste se 4 glavne komponente: potrošnja (C, od Consumption), investicije (I, od Investment), troškovi Vlade (G, od Goverment purchases) i neto izvoz, odnosno sav izvoz minus sav uvoz (XM, od Export - Import):
GDP = C + I + G + (X - M)
U strukturi potrošnje (C) obično se razlikuju 3 podvrste: potrošnja trajne robe (više od 3 godine) korišćenje (trajna roba - automobili, nameštaj i sl.), kratkoročno (manje od 3 godine) korišćenje (nondurable goods - odeća, hrana, lekovi ... ) i usluge (services).
Kao procenat trajna roba čini oko 15%, nondurables - oko 31% i usluge - oko 54% ukupne potrošnje (govorimo o Americi). U celini, C čini u sadašnjem trenutku oko 56% BDP-a i na taj način predstavlja bitnu komponentu.
Investicije (I) su odgovorne za oko 14% BDP-a, troškovi vlade (G) socijalne isplate, naoružanje, kamate na državne obveznice, itd.  za 17%, i, konačno, izvoz (X - M) - oko 13%.
Uzgred, za SAD poslednju komponentu BDP-a bi bilo logično nazvati neto uvoz, pošto ta zemlja uvozi daleko više roba i usluga nego što izvozi (to jest X - M negativno).
Sa rastom BDP-a kurs obično raste. Uticaj podataka za BDP na tržište valuta je uvek značajan. Ponekad to nije jasno izraženo, ako objavljene brojke nisu bile neočekivane i već su uzete u obzir (diskontirane) od strane tržišta. Ali, ponekad to može poprimiti najoštriji oblik, kada izlaze podaci koji se bitno razlikuju od prognoza i jesu svojevrstan šok za tržište. Bliži primer ovog tipa - objavljivanje neočekivano visokih vrednosti BDP-a Japana za prvi kvartal 1999.
BDP-a se obračunava kako u nominalnom obliku (u trenutnim cenama), tako i u cenama za određeni period ( realni BDP, Real BDP). Odnos nominalnog BDP prema realnom je deflatorni BDP (Implicit Price Deflator), on se takođe objavljuje kao jedan od pokazatelja inflacije. Pored BDP-a takođe se koristi i njemu veoma bliski pokazatelj bruto nacionalnog proizvoda (Gross National Product, GNP), koji uzima u obzir ukupnu proizvodnju roba i usluga od strane stanovnika ove zemlje, bez obzira na to gde se nalaze, unutar nacionalnih granica ili u inostranstvu.

GDP Advance
Bruto domaći proizvod (BDP) - preliminarna vrednost
Ovaj pokazatelj je prvi stepenik od tri nivoa podataka o BDP-u, koji se objavljuju kvartalno. Oni izlaze sledećim redom: advance - provisional (revised) - final. Njegova vrednost se objavljuje kvartalno, posle 20. dana u mesecu u 15:30h (GMT +2).

GDP Deflator
Deflator BDP-a
Bruto domaći proizvod u stalnim cenama - pokazatelj je alternativa indeksu potrošačkih cena (CPI) za nalaženje inflatornog pritiska u ekonomiji. Njegova prednost u poređenju sa CPI-om je u tome da se on ne obračunava na osnovu fiksne korpe roba i usluga i na taj način omogućuje kontrolu svih promena koje se dešavaju zbog promena potrošačkih sklonosti. Njegov rast za sobom povlači rast kamatnih stopa. To je odnos tekuće vrednosti BDP-a prema njegovoj osnovnoj vrednosti. On pokazuje vrednost inflatorne komponente u vrednosti BDP-a. Objavljuje se istovremeno sa BDP-om. Ima značajan uticaj na tržište. U uslovima očekivanja povećanja osnovnih kamatnih stopa rast njegove vrednosti dovodi do povećanja kursa dolara.


Prethodna strana | Sledeća strana