Tokom ove radne nedelje objavljena je serija mešovitih ekonomskih podataka iz najvećih svetskih privreda.

U Nemačkoj je zabeležen pad poslovne klime u septembru na 108,2 poena sa 108,5 u prethodnom mesecu. Analitičari su predviđali pad na 107,8 poena. Poseban izveštaj je pokazao da je indeks uvoznih cena porastao u oktobru na minus 0,7 odsto sa minus 1,5 odsto u prethodnom mesecu, dok su analitičari očekivali rast na 0,1 odsto. Potrošačka klima pala je u septembru na 9,4 poena sa 9,6 u prethodnom mesecu, što je bilo u skladu sa prognozama ekonomista. U četvrtak je objavljen pad broja nezaposlenih u oktobru za 5.000 lica, a očekivao se pad od 4.000, posle rasta od 1.000 lica u septembru. Izveštaj je takođe pokazao da je stopa nezaposlenosti ostala na 6,4 odsto u oktobru, u skladu sa očekivanjima. Maloprodaja je ostala nepromenjena u septembru na 0,0 odsto, nakon pada od 0,7 odsto u prethodnom mesecu, dok su ekonomisti prognozirali rast od 0,40 odsto.

Treća svetska privreda, Japan, objavila je u utorak pad indeksa cena korporacijskih usluga u septembru na 0,6 odsto sa 0,8 odsto u prethodnom mesecu, što je bilo u skladu sa očekivanjima ekonomista. U sredu je objavljen pad maloprodaje u septembru za 0,2 odsto nakon rasta od 0,8 odsto u prethodnom mesecu, dok su analitičari očekivali pad od 0,4 odsto. Industrijska proizvodnja u Japanu porasla je u septembru za 1,0 odsto nakon pada od 1,2 odsto u prethodnom mesecu. Ekonomisti su očekivali pad za 0,5 odsto. Poslednjeg dana radne nedelje objavljen je niz podataka koji su pokazali da je stopa inflacije osnovnih potrošačkih cena ostala u septembru na minus 0,1 odsto, dok su analitičari očekivali pad na minus 0,2 odsto. Stopa nezaposlenosti ostala je nepromenjena u septembru na 3,4 odsto, što je bilo u skladu sa predviđanjima ekonomista. Tokijska inflacija cena osnovnih potrošačkih proizvoda ostala je nepromijenjena na minus 0,2 odsto. Analitičari su prognozirali rast na minus 0,1 odsto. Potrošnja domaćinstava pala je u septembru za 0,4 odsto nakon rasta od 2,9 odsto u prethodnom mesecu, a očekivao se rast za 1,2 odsto. Broj novih kuća pao je u trećem kvartalu na 2,6 odsto sa 8,8 odsto u prethodnom kvartalu. Analitičari su predviđali pad na 6,6 odsto.

Sredinom nedelje u Australiji je objavljen rast indeksa prosečnih potrošačkih cena, koji meri promene u ceni robe i usluga, u trećem kvartalu za 0,3 odsto nakon rasta od 0,6 odsto u prethodnom kvartalu, dok su ekonomisti predviđali rast za 0,5 odsto. Inflacija potrošačkih cena porasla je u trećem kvartalu za 0,5 odsto posle rasta od 0,7 odsto u prethodnom kvartalu, a prognozirao se rast za 0,6 odsto. Poseban izveštaj je pokazao da su uvozne cene porasle u septembru za 1,4 odsto nakon rasta od 1,4 odsto u prethodnom mesecu. Analitičari su predviđali rast za 1,6 odsto. Prodaja novih kuća porasla je za 4,0 odsto u septembru nakon rasta od 2,3 odsto u prethodnom mesecu. Inflacija proizvođačkih cena porasla je u trećem kvartalu na 0,9 odsto sa 0,3 odsto u prethodnom kvartalu, a prognoziralo se da će da ostane nepromenjena. Ukupan iznos novih kredita izdatih potrošačima i preduzećima porastao je u septembru za 0,8 odsto nakon rasta od 0,6 odsto u prethodnom mesecu. Analitičari su očekivali rast od 0,5 odsto.

Tokom nedelje objavljen je niz izveštaja iz Velike Britanije. Broj odobrenih hipoteka pao je u septembru na 44.500, sa 46.600 u prethodnom mesecu, dok su ekonomisti predviđali pad na 46.200. Očekivanja industrijskih porudžbina pala su u septembru na minus 18 poena sa minus 7 u prethodnom mesecu. Ekonomisti su očekivali pad na minus 8 poena. Kancelarija za nacionalnu statistiku objavila je preliminarne podatke koji su pokazali da je bruto domaći proizvod proširen 0,5 odsto u trećem kvartalu, dok je prognoziran rast od 0,6 odsto, posle rasta od 0,7 odsto u prethodnom kvartalu. Na godišnjem nivou je zabeležen rast od 2,3% u trećem kvartalu, a očekivalo se 2,4%. Britanski indeks usluga porastao je u septembru na 0,9 odsto sa 0,8 odsto u prethodnom mesecu. Analitičari su prognozirali rast na 1,0 odsto. Količina domaće valute u opticaju i deponovane u bankama pala je u trećem kvartalu za 1,0 odsto nakon pada od 0,5 odsto u prethodnom kvartalu, dok su analitičari očekivali pad za 0,2 odsto. Neto pozajmljivanje pojedincima i domaćinstvima poraslo je u septembru za 4,9 milijardi funti, a prognozirao se rast za 4,4 milijardi, nakon 4,7 milijardi funti u avgustu. Neto osiguranje kredita poraslo za 3,6 milijardi funti u septembru, dok se očekivalo povećanje od 3,5 milijardi, nakon rasta od 3,4 milijardi funti u prethodnom mesecu. M4 novčana masa smanjena je za 1,0 odsto u septembru, dok se prognozirao pad od 0,2%, nakon pada od 0,5 odsto u avgustu. Izveštaj je takođe pokazao da je broj pravosnažnih hipotekarnih odobrenja pao na 68.870 tokom u septembru sa 70.660 u avgustu. Ekonomisti su očekivali rast na 72.450. Indeks cena kuća porastao je u septembru za 0,6 odsto nakon rasta od 0,5 odsto u prethodnom mesecu. Analitičari su očekivali rast za 0,5 odsto. Gfk indeks poverenja potrošača pao je u septembru na 2 poena sa 3 u prethodnom mesecu. Ekonomisti su predviđali rast na 4 poena.

Iz evrozone su stigli podaci koji su pokazali da je količina domaće valute u opticaju i deponovane u bankama porasla u septembru za 4,9 odsto nakon rasta od 4,8 odsto u prethodnom mesecu. Ekonomisti su očekivali rast na 5,0 odsto. Kreditiranje privatnog sektora u evrozoni palo je u septembru na 0,6 odsto sa 1,0 odsto u prethodnom mesecu. Analitičari su predviđali rast na 1,1 odsto. U četvrtak je objavljen pad poverenja potrošača u septembru na minus 8.0 poena sa minus 7.1 u prethodnom mesecu, što je bilo u skladu sa očekivanjima analitičara. Inflacija potrošačkih cena porasla je u septembru na 0,0 odsto sa minus 0,1 odsto u prethodnom mesecu. Analitičari su prognozirali rast na 0,1 odsto.

Najveća svetska privreda, Amerika, objavila je i tokom ove delje seriju pomešanih ekonomskih podataka. U ponedeljak je objavljen pad orodaje novih kuća za 11,5 odsto na 468.000 jedinica, sa 529.000 u prethodnom mesecu, dok su ekonomisti predviđali pad za 0,4 odsto na 550.000 jedinica. U utorak je objavljen pad porudžbina trajnih dobara u septembru za 1,2 odsto, što je u skladu sa prognozama, nakon pada od 2,3 odsto u avgustu, dok su porudžbine osnovnih trajnih dobara pale za 0,4 odsto. Analitičari su očekivali rast od 0,1%, posle pada od 0,9% u avgustu. Narudžbine osnovnih kapitalnih dobara pale su za 0,3 odsto tokom u septembru, a očekivao se rast od 0,1 odsto nakon pada od 1,6% u avgustu. Indeks cena porodičnih kuća u SAD-u porastao je u avgustu na 5,1 odsto sa 4,9 odsto u julu, što je bilo u skladu sa procenama. Poverenje potrošača pogoršalo se u oktobru na 97,6 poena sa 102,6 u septembru, dok su analitičari očekivali rast na 103,0 poena. Indeks trenutne situacije smanjen je sa 120,3 u septembru na 112,1 u oktobru, dok je indeks očekivanja pao na 88,0 sa 90,8 u septembru. Indeks proizvodnje ričmondskog FED-a porastao je u septembru na minus 1 poen sa minus 5 u prethodnom mesecu. Ekonomisti su očekivali pad na minus 3 poena. U sredu je objavljen pad broja prijavljenih hipoteka tokom prošle nedelje za 3,5 odsto nakon rasta od 11,8 odsto u prethodnoj nedelji. Trgovinski bilans roba porastao je u septembru na minus 58.63 milijarde dolara, sa minus 67.19 milijarde u prethodnom mesecu, dok se prognozirao rast na minus 64.90 milijarde dolara. U četvrtak je objavljen rast ekonomije u trećem kvartalu za 1,5 odsto, posle rasta od 3,9 odsto u prethodnom kvartalu, dok se očekivao rast od 1,6%. Lična potrošnja je porasla za 3,2 odsto u trećem kvartalu, nakon povećanja od 3,6% u prethodnom kvartalu, a predviđao se rast od 3,3 odsto. Prodaja nedovršenih kuća pala je u septembru za 2,3 odsto, dok se očekivao rast za 1,0 odsto, nakon pada od 14, odsto u prethodnom mesecu. Poslednjeg dana radne nedelje objavljen je izveštaj koji je pokazao da je lična potrošnja porasla u septembru za 0,1 odsto nakon rasta od 0,4 odsto u prethodnom mesecu. Analitičari su očekivali rast za 0,2 odsto. Lična primanja su takođe porasla u septembru za 0,1 odsto posle rasta od 0,4 odsto u prethodnom mesecu, a predviđao se rast od 0,2%. Poseban izveštaj je pokazao da je raspoloženje potrošača palo u septembru na 90,0 poena sa 92,1 u prethodnom mesecu, dok su ekonomisti predviđali rast na 92,5 poena.