Proteklu radnu nedelju obeležila su dešavanja vezana za Grčku. Naime, ministri finansija evrozone nisu uspeli da se dogovore o nastavku kreditiranja Grčke, kojoj 30. juna stiže na naplatu MMF-ov kredit od 1,6 milijardi evra. Grčka nema novca za isplatu kredita, pa joj je potrebna nova rata međunarodne pomoći. Međutim, kreditori traže od Atine reforme, dok se grčka vlada protivi novim merama štednje. Vlada odbija da smanji penzije i plate u javnom sektoru, a Međunarodni monetarni fond insistira na daljim uštedama i ne želi da prihvati samo mere za povećanje budžetskih prihoda. Sporna tačka rasprave su posebne pogodnosti za penzionere sa najnižim primanjima koje kreditori žele da ukinu. Grčki premijer Aleksis Cipras odlučio je da prepusti narodu odluku o budućnosti zemlje i posle hitne sednice kabineta zakazao je referendum za nedelju, 5. jul. On smatra da je plan kreditora “ponižavajući” i ocenio da su mere štednje koje su zatražene “nepodnošljive”. Grci će glasati da li žele da pristanu na povećanja poreza i smanjenje penzija u ukupnoj vrednosti od 8 milijardi evra, kako bi dobili novu ratu pomoći.

Tokom nedelje je objavljen niz podataka iz treće svetske ekonomije. Proizvodnja u Japanu blago je pala u junu na 49,9 poena sa 50,9 u maju, dok se prognozirao pad na 50,6 poena. Indeks cena korporacijskih usluga pao je u maju na 0,6 odsto sa 0,7 odsto u prethodnom mesecu, dok su analitičari očekivali pad na 0,4 odsto. Nacionalna stopa inflacije osnovnih potrošačkih cena pala je u maju na 0,1 odsto sa 0,3 odsto u prethodnom mesecu, dok su analitičari predviđali pad na 0,0 odsto. Stopa nezaposlenosti ostala je nepromenjena u maju na 3,3 odsto, koliko je iznosila i u prethodnom mesecu, što je bilo u skladu sa predviđanjima ekonomista. Potrošnja domaćinstava u Japanu porasla je u maju na 4,8 odsto sa 1,3 odsto u prethodnom mesecu.

U utorak je objavljen rast indeksa nemačke proizvodnje na 51,9 poena u junu sa 51,1 u maju, dok su ekonomisti očekivali rast na 51,3 poena. Nemačko poslovno poverenje palo je u junu na 107,4 poena sa 108,5 u maju, dok se prognozirao pad na 108,1 poen. Indeks trenutne procene pao je na 113,1 poen u junu sa 114,3 u maju, a očekivao se rast na 114,1 poen. Indeks poslovnih očekivanja se pogoršao na 102,0 poena tokom ovog meseca sa 103,0 u maju, dok je procenjen pad na 102,5 poena. Indeks potrošačke klime pao je u maju na 10,1 poen sa 10,2 poena u prethodnom mesecu, dok su ekonomisti očekivali da će da ostane nepromenjen. Indeks uvoznih cena pao je u maju za 0,2 odsto nakon rasta od 0,6 odsto u prethodnom mesecu. Analitičari su očekivali pad na 0,1 odsto.

Ekonomski izveštaji iz evrozone su pokazali da je indeks proizvodnje porastao na 52,5 poena u junu sa 52,2 u maju, dok je indeks sektora usluga poboljšan na 54,4 poena ovog meseca sa 53,8 u maju. Kompozitni indeks, koji pokazuje kombinaciju proizvodnog i uslužnog sektora, porastao je sa 53,6 poena u maju na 54,1 u junu, a prognozirao se pad na 53,5 poena. Poseban izveštaj je pokazao da je kreditiranje domaćinstava i preduzeća u evrozoni povećano u maju za 0,5 odsto na godišnjem nivou, dok se predviđao rast za 0,4 odsto. M3 novčana masa je pala na 5,0 odsto tokom u maju sa 5,3 odsto u aprilu, a očekivao se rast na 5,4 odsto.

Nedelju su obeležili i podaci iz Amerike. Porudžbine trajnih dobara u SAD-u pale su u maju za 1,8 odsto, dok se očekivao pad za 0,6 odsto, nakon pada od 1,5 odsto u aprilu. Narudžbe osnovnih trajnih dobara porasle su za 0,5 odsto u maju, a prognozirano je povećanje od 0,6 odsto, posle pada od 0,3 odsto u aprilu. Prodaja novih kuća porasla je u maju za 2,2 odsto na 546.000 jedinica, dok se očekivao rast za 1,5 odsto na 525.000. Proizvodnja je pala u junu na 53,4 poena sa 54,0 u maju, dok su ekonomisti predviđali povećanje na 54,2 poena. U utorak je objavlje pad ekonomije u prvom kvartalu za 0,2 odsto, što je bilo u skladu sa očekivanjima, nakon rasta po stopi od 2,2 odsto u četvrtom kvartalu, dok je potrošnja porasla za 2,1 odsto u prvom kvartalu. Izveštaj o broju nezaposlenih, objavljen u četvrtak, pokazao je rast tokom prošle nedelje za 3.000 lica na 271.000 sa 268.000 u prethodnoj nedelji, dok su analitičari očekivali rast za 4.000 na 272.000 lica. Lična potrošnja je porasla u maju za 0,9 odsto, a očekivao se rast za 0,7 odsto, nakon povećanja od 0,1 odsto u aprilu. Izveštaj je takođe pokazao da su lični dohoci porasli za 0,5 odsto u maju, u skladu sa prognozama, nakon rasta od 0,5% u aprilu. Preliminarni indeks aktivnosti u sektoru usluga pao je u junu na 54,8 poena sa 56,2 u prethodnom mesecu, a prognoziran je rast na 56,7 poena. Raspoloženje potrošača poraslo je u maju na 96,1 poen sa 94,6 u prethodnom mesecu, dok su ekonomisti očekivali da će da ostane nepromenjeno.