Tokom radne nedelje objavljen je niz ekonomskih izveštaja.

U ponedeljak je objavljen pad indeksa proizvođačkih cena u Nemačkoj u avgustu na minus 0,5 odsto sa 0,0 odsto u prethodnom mesecu, dok su analitičari očekivali pad na minus 0,3 odsto. Sredinom nedelje podaci su pokazali da je nemački indeks proizvodnje pao u avgustu na 52,5 poena sa 53,3 u prethodnom mesecu, dok su ekonomisti predviđali pad na 52,8 poena. Aktivnosti u uslužnom sektoru su pale u avgustu na 54,3 poena sa 54,9 u prethodnom mesecu, dok su analitičari očekivali pad na 54,6 poena. Nemačko raspoloženje potrošača je palo u avgustu na 9,6 poena sa 9,9 u prethodnom mesecu, a analitičari su prognozirali pad na 9,8 poena. Poslovno poverenje se poboljšalo u septembru na 108,5 poena sa 108,4 u avgustu, a prognoziran je pad na 108,0 poena. Indeks poslovnih očekivanja je porastao na 102,3 poena sa 102,2 u avgustu, dok je procenjen pad na 101,5 poena.

Tokom nedelje je objavljen niz mešovitih podataka iz evrozone. Preliminarni indeks poverenja potrošača ostao je nepromenjen u avgustu na minus 7 poena, što je bilo u skladu sa prognozama analitičara. Proizvodnja je pala u avgustu, prema preliminarnim podacima, na 52,0 poena sa 52,3 u prethodnom mesecu, što je bilo u skladu sa očekivanjima. Indeks sektora uslužne delatnosti pao je u poslednjem kvartalu na 54,0 poena sa 54,4 u prethodnom kvartalu. Ekonomisti su predviđali pad na 54,2 poena. U četvrtak je objavljen pad novčanih zaliha na 4,8 odsto u avgustu sa 5,3 odsto u julu, dok su ekonomisti predviđali da će da ostanu nepromenjene. Kreditiranje privatnog sektora evrozone poraslo je na 1,0 odsto sa 0,9 odsto u prethodnom mesecu, a analitičari su očekivali rast na 1,1 odsto.

Investitori su tokom nedelje bili fokusirani na podatke iz najveće privrede sveta, posebno na govor predsednice Federalnih rezervi koji je ukazao na mogućnost povećanja kamatne stope do kraja ove godine. Podaci su pokazali da je preliminarni indeks proizvodnje u ostao na 53,0 poena u septembru, dok su ekonomisti predviđali rast na 53,3 poena. U četvrtak su podaci pokazali da je broj nezaposlenih porastao prošle nedelje za 3.000 lica na 267.000 sa 264.000 u prethodnoj nedelji, dok se predviđao rast na 268.000 lica. Porudžbine trajnih dobara su pale u avgustu za 2,0 odsto nakon rasta od 1,9 odsto u julu, što je bilo u skladu sa prognozama. Prodaja novih kuća je porasla u avgustu na na 552.000 jedinica sa 522.000 u prethodnom mesecu, dok su ekonomisti predviđali pad na 516.000 jedinica. U petak je objavljen rast bruto domaćeg proizvoda u poslednjem kvartalu za 3,9 odsto nakon rasta od 3,7 odsto u prethodnom kvartalu, dok su analitičari očekivali rast za takođe 3,7 odsto. Preliminarni indeks uslužnog sektora pao je na 55,6 poena u septembru sa 56,1 u prethodnom mesecu, što je bilo u skladu sa očekivanjima.

Podaci iz Velike Britanije su pokazali da je neto zaduživanje javnog sektora poraslo u avgustu na 11.31 milijardu funti sa minus 0.07 milijardi u prethodnom mesecu, dok se predviđao rast na 8.65 milijardi funti. CBI trendovi industrijskih narudžbi su pali u avgustu na minus 7 poena sa minus 1 u prethodnom mesecu, dok su ekonomisti očekivali rast na 0 poena. Broj odobrenih hipoteka porastao je u septembru na 46.700 sa 46.300 u prethodnom mesecu, dok su ekonomisti predviđali da će da ostane nepromenjen.

Treća najveća ekonomija sveta, Japan, objavila je rast indeksa svih industrijskih aktivnosti u avgustu za 0,2 odsto nakon rasta od 0,5 odsto u prethodnom mesecu, dok su ekonomisti predviđali rast za 0,1 odsto. U petak je objavljen pad japanske stope inflacije osnovnih potrošačkih cena u avgustu na minus 0,1 odsto sa 0,0 odsto u prethodnom mesecu, što je bilo jednako sa očekivanjima ekonomista. Indeks korporacijskih cena porastao je u avgustu na 0,7 odsto sa 0,6 odsto u prethodnom mesecu, dokl su analitičari očekivali pad na 0,5 odsto.