U ponedeljak su objavljeni podaci koji su pokazali da je kineski trgovinski bilans pao u junu na 46.54 milijarde dolara sa 59.49 milijardi u prethodnom mesecu, dok su analitičari očekivali pad na 55.70 milijardi. Poseban izveštaj je pokazao da je bruto domaći proizvod ostao nepromenjen u junu na 7,0 odsto, dok su analitičari očekivali pad na 6,9 odsto. Kineske kapitalne investicije ostale su nepromijenjene u junu na 11,4 odsto kao i u prethodnom mesecu, dok je industrijska proizvodnja porasla u junu na 6,8 odsto sa 6,1 odsto u maju. Maloprodaja je porasla u junu na 10,6 odsto sa 10,1 odsto u prethodnom mesecu, a ekonomisti su očekivali rast na 10,2 odsto.

Japanski tercijarni indeks industrijskih aktivnosti pao je u junu na minus 0,7 odsto sa minus 0,2 odsto u prethodnom mesecu, a predviđao se pad na minus 0,2 odsto. Zvanični podaci su pokazali da je industrijska proizvodnja pala u junu na minus 2,1 odsto sa minus 2,2 odsto u prethodnom mesecu, što je bilo u skladu sa predviđanjima. Odbornici Banke Japana glasali su u sredu 8 prema 1 da se zadrži tempo monetarne politike. Član odbora Takahide Kiuči ponovo se izdvojio i pozvao na smanjenje obima programa kupovine za skoro polovinu. Odbor je rekao da izvoz i proizvodnja rastu iako su potrošačke cene skoro nepromenjene u odnosu na isti period prethodne godine.

Tokom ove radne nedelje objavljen je niz ekonomskih podataka iz Velike Britanije. Naime, inflacija potrošačkih cena bila je 0,0 odsto u junu nakon rasta od 0,1 odsto u maju, dok se predviđao rast za 0,1 odsto. Osnovna inflacija, koja isključuje troškove hrane, energije, alkohola i duvana, porasla je za 0,8 odsto u junu, nakon rasta od 0,9% u maju. Indeks cena kuća porastao je za 5,7 odsto u maju, dok je prognoziran rast za 5,9 odsto posle rasta od 5,5 odsto u aprilu. U sredu su podaci pokazali da je stopa nezaposlenosti porasla na 5,6 odsto u maju sa 5,5 odsto, dok su analitičari očekivali da će da ostane nepromenjena. Izveštaj je takođe pokazao da je broj podnosilaca zahteva za posao povećan za 7.000 lica u junu, a predviđao se pad za 8.800, nakon pada od 1.100 lica. Indeks prosečne zarade porastao je u maju na 3,2 odsto sa 2,7 odsto, dok se prognozirao rast na 3,3 odsto.

U evrozoni je objavljen pad indeksa ekonomskog raspoloženja pao je na 42,7 poena u julu sa 53,7 u junu, dok se prognozirao pad na 51,1 poen. Trgovinski bilans je pao u maju na 18.8 milijardi evra sa 24.9 milijardi u prethodnom mesecu, dok su ekonomisti predviđali pad na 22.3 milijarde evra. Godišnja inflacija u evrozoni pala je na 0,2 odsto u junu sa 0,3 odsto u maju, dok je u istom periodu prošle godine zabeleženo 0,5 odsto.

Najveća svetska privreda zabeležila je pad maloprodaje u junu za 0,3 odsto, a očekivao se rast za 0,2 odsto, posle rasta od 1,0 odsto u maju. Osnovna maloprodaja, koja isključuje prodaju automobila, pala je za 0,1 odsto u junu, dok se prognozirao rast za 0,5 odsto, posle rasta od 0,8 odsto u maju. Poseban izveštaj je pokazao da su uvozne cene pale u junu za 0,1 odsto, nakon rasta od 1,2 odsto u maju, dok su ekonomisti prognozirali rast za 0,1 odsto. U četvrtak je objavljen pad broja nezaposlenih tokom prošle nedelje za 15.000 lica na 281.000 sa 296.000 u prethodnoj nedelji, dok su analitičari očekivali pad za 10.000 na 285.000 lica. Poslednjeg dana radne nedelje, SAD je objavio niz pozitivnih ekonomskih pokazatelja koji su povećali vrednost dolara. Broj izdatih građevinskih dozvola porastao je u junu na 1.343 miliona sa 1.250 miliona u prethodnom mesecu. Analitičari su očekivali pad na 1.150 miliona. Inflacija potrošačkih cena porasla je u junu za 0,3 odsto nakon rasta od 0,4 odsto u prethodnom mesecu, što je bilo u skladu sa predviđanjima ekonomista. Inflacija osnovnih cena potrošačkih proizvoda porasla je za 0,2% posle rasta od 0,1% u prethodnom mesecu, što je bilo jednako sa očekivanjima. Poseban izveštaj ej pokazao da je broj novih kuća porastao u junu na 1.174 miliona jedinica sa 1.069 miliona u prethodnom mesecu, dok su ekonomisti očekivali rast na 1.110 miliona jedinica. Raspoloženje potrošača palo je u junu na 93,3 poena sa 96,1 u prethodnom mesecu, dok su analitičari očekivali da će da ostane nepromenjeno.

Glavna tema ove nedelje bila je Grčka i njeno prihvatanje mera štednje koje su zahtevali kreditori. Grčki parlament prihvatio je paket ekonomskih reformi koji zemlja mora da sprovede da bi dobila novu međunarodnu finansijsku pomoć od 86 milijardi evra i ostala u evrozoni, a nove mere uključuju povećanje poreza i podizanje starosne granice za odlazak u penziju. Nakon žestoke rasprave koja je trajala više od četiri sata, parlament je usvojio paket sa 229 glasova “za” od ukupno 300 poslaničkih mesta, 64 “protiv”, dok je 6 bilo uzdržano. Grčke vlasti procenjuju da bi najveći prihod donelo povećanje PDV-a, ukupno 2,39 milijardi evra godišnje, a ostali deo očekivanih budžetskih prihoda stigao bi iz povećanja poreza na osiguranja, poreza na dobit, poreza na luksuznu robu, brodove veće od pet metara i snažnija motorna vozila kao i iz dodatnih poreza za one s primanjima većim od 30.000 evra.