Apsolutni šok na tržištima izazvala je Švajcarska narodna banka u četvrtak, kada je neočekivano odustala od odbrane donje granice kursa 1,20 franaka za evro i prekinula trogodišnju politiku zaštite ekonomije od krize. Centralna banka je snizila i kamatnu stopu na minus 0,75 odsto sa minus 0,25 odsto kako bi ublažila posledice te odluke, koja je snažno uticala na kurs švajcarskog franka. Švajcarac je nakon objavljivanja podataka oštro skočio u odnosu na evro. Forex par EUR/CHF je sa 1,2009 pao na dno od 0,8613.

Investitori su se nakon ovog poteza odlučili na rasprodaju švajcarskih akcija zbog zabrinutosti da bi snažan franak mogao da ugrozi zaradu. SMI indeks, koji sadrži akcije 20 kompanija, skliznuo je u negativnu teritoriju, dok su akcije švajcarskih banaka Julius Baer i Credi Suisse pale između 3 i 4 odsto. U Poljskoj, gde je oko 40 odsto ukupnog portfolija denominovano u francima, vlasnici su suočeni sa ogromnim skokom njihovih mesečnih rata otplate kredita. Najmanje dve brokerske kuće, među kojima Global Brokers NZ i britanska Alpari, objavile su bankrot jer su pretrpele velike gubitke zbog jačanja franka.

Minimalni kurs je bio uveden u periodu velike precenjenosti švajcarske valute i ekstremno visoke nestabilnosti finansijskih tržišta. Takva vanredna i privremena mera štitila je švajcarsku privredu od ozbiljnih problema. Evro je prilično oslabio u odnosu na američki dolar, a to je dovelo do slabljenja švajcarskog franka u odnosu na američki dolar. SNB je zbog toga zaključio da nije opravdano dalje zadržavanje i održavanje minimalnog kursa franka prema evru, rekao je predsednik Tomas Džordan. On se najviše pozivao na neusklađenost monetarnih politika država najvažnijih valuta. Međutim, stručnjaci ističu da se već mesecima vrše pritisci na Švajcarsku da zbog svoje snažne privrede poveća kurs franka.

Početkom nedelje je Svetska banka snizila svoju prognozu globalnog rasta na 3,0 odsto za 2015. godinu sa ranije procenjenih 3,4 odsto, zbog slabijeg od očekivanog rasta u evrozoni, Japanu i nekim velikim ekonomijama u razvoju.

Terminske cene nafte su ponovo beležile pad tokom protekle nedelje, približivši se najnižem nivou u toku šest godina, zbog zabrinutosti oko negativne ekonomske perspektive i oslabljene globalne tražnje u kombinaciji sa naznakama da Organizacija zemalja izvoznica nafte neće smanjiti proizvodnju nafte. Ministar nafte Ujedinjenih Arapskih Emirata, Suhail al-Mazruej, izjavio je da će se OPEC i dalje držati svoje odluke da ne smanjuje proizvodnju nafte bez obzira na pad tražnje i trenutne cene, i pozvao SAD da smanji proizvodnju iz uljnih škriljaca. Analitičari smatraju da će Organizacija zemalja izvoznica nafte verovatno do narednog zasedanja u junu ostati pri sadašnjim nivoima proizvodnje. Međutim, u petak su terminske cene nafte porasle na osnovu pozitivnih signala iz Međunarodne agencije za energiju i neočekivanog poteza Narodne banke Švajcarske, kao i zbog vesti da je Organizacija zemalja izvoznica nafte u decembru proizvela više nafte nego što se očekivalo. Međunarodna agencija za energiju je objavila da će se trend verovatno preokrenuti tokom ove godine, dok je Organizacija zemalja izvoznica nafte, tokom decembra proizvela 30,2 miliona barela nafte dnevno, iznad limita od 30 miliona.

U evrozoni je objavljen rast industrijske proizvodnja u novembru za 0,2 odsto nakon rasta od 0,8% u oktobru. Na godišnjem nivou je zabeležen pad od 0,4 odsto u novembru, dok se očekivao pad od 0,8 odsto, nakon rasta po stopi od 0,8 odsto. Inflacija potrošačkih cena u evrozoni je ostala na minus 0,2 odsto u decembru, što je bilo u skladu sa predviđanjima analitičara. Osnovna inflacija je pala u decembru na 0,7 odsto sa 0,8% u prethodnom mesecu, dok se predviđalo da će da ostane nepromenjena.

U Americi je tokom ove nedelje objavljen niz pomešanih makroekonomskih podataka. Maloprodaja u SAD-u je pala u decembru za 0,9 odsto u decembru, dok se predviđao pad za 0,1 odsto. Osnovna maloprodaja, koja isključuje prodaju automobila, pala je za 1,0 odsto u decembru, a prognoziralo se povećanje za 0,1 odsto, nakon rasta od 0,1% u novembru. Uvozne cene su pale u decembru za 2,5 odsto, dok su ekonomisti prognozirali smanjenje za 2,9 odsto, nakon pada za 1,8 odsto u novembru. Inflacija potrošačkih cena je pala u decembru na minus 0,4 odsto sa minus 0,3% u prethodnom mesecu, što je bilo jednako sa predviđanjima analitičara. Osnovna inflacija je pala na 0,0 odsto sa 0,1 odsto u prethodnom mesecu, dok su ekonomisti očekivali 0,1 odsto. Podaci su pokazali da je industrijska proizvodnja pala u decembru na minus 0,1 odsto sa 1,3 odsto u prethodnom mesecu, a predviđao se rast na 0,1 odsto. Industrijska proizvodnja je pala u decembru na minus 0,1 odsto sa 1,3 odsto u prethodnom mesecu. Ekonomisti su očekivali povećanje na 0,1 odsto. Inflacija potrošačkih cena je pala u decembru na minus 0,4 odsto sa minus 0,3% u prethodnom mesecu, što je bilo jednako sa predviđanjima analitičara. Osnovna inflacija je pala na 0,0 odsto sa 0,1 odsto u prethodnom mesecu, dok su ekonomisti očekivali 0,1 odsto.

Inflacija potrošačkih cena u Velikoj Britaniji je pala u decembru na 0,5 odsto sa 1,0 odsto, dok su analitičari očekivali pad na 0,7% u decembru. Inflacija proizvođačkih cena je takođe pala u decembru za 2,4 odsto, a predviđao se pad za 0,3 odsto. Britanski bilans cena kuća je pao u decembru na 11 odsto sa 13 odsto u prethodnom mesecu. Ekonomisti su predviđali pad na 10 odsto.

Izvor: Admiral Markets Srbija