U ponedeljak je Evropska centralna banka počela program kupovine državnih obveznica na sekundarnom tržištu, koji je najavljen u januaru. Predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi izjavio je da će se nastaviti i kupovina privatnih hipotekarnih obveznica i hartija od vrednosti. Programom kupovine državnih obveznica, mesečno će se ubrizgavati oko 60 milijardi evra, do septembra 2016. godine, ili duže, a ukupna vrednost programa biće oko 1,14 biliona evra. Mario Dragi na ovaj način planira da poveća inflaciju u evrozoni koja je negativna, dok je ciljana inflacija ECB-a blizu, ali ispod 2 odsto. Početak programa je doveo do oštog pada evra, na 12-godišnje dno u odnosu na američki dolar.

Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je u početkom nedelje zakon o ratifikaciji sporazuma o Novoj razvojnoj banci, koju osnivaju zemlje BRIKS (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južnoafrička Republika), a banka će finansirati infrastrukturne projekate u zemljama članicama i ekonomijama u razvoju. Osnivački kapitil banke biće 100 milijardi dolara, proporcionalno raspoređen među učesnicama. Sedište banke biće u Šangaju.

Poverenje investitora u evrozoni se poboljšalo u martu na 18,6 poena sa 12,4 poena u februaru. Analitičari su očekivali rast na 15,0 poena. Industrijska proizvodnja u evrozoni pala je u januaru za 0,1 odsto, dok je prognoziran rast za 0,2 odsto. Na godišnjem nivou je zabeležen rast po stopi od 1,2 odsto u januaru, a očekivalo se povećanje od 0,1 odsto.

Početkom nedelje je objavljen rast japanskog BDP-a u poslednjem kvartalu za 0,4 odsto nakon rasta od 0,6 odsto u prethodnom kvartalu, dok se očekivao rast za 0,6 odsto. Bilans tekućeg računa u Japanu je porastao u februaru na 1.06 bilijardi dolara sa 0.85 bilijardi u prethodnom mesecu. Analitičari su procenili rast na 1.16 bilijardi dolara. Osnovne mašinske narudžbe u Japanu su pale u februaru na minus 1,7 odsto sa 8,3 odsto u prethodnom mesecu. Indeks cena korporacijske robe u Japanu je porastao u februaru na 0,5 odsto sa 0,3 odsto u prethodnom mesecu, što je bilo u skladu sa predviđanjima. U četvrtak je objavljen pad indeksa poslovnih istraživanja velikih proizvodnih uslova u poslednjem kvartalu na 2,4 poena sa 8,1 u prethodnom kvartalu. Indeks tercijarnih industrijskih aktivnosti u Japanu je porastao u februaru na 1,4 odsto sa 0,0 odsto u prethodnom mesecu. Analitičari su očekivali rast na 0,6 odsto. Poverenje domaćinstava u Japanu je poraslo u februaru na 40,7 poena sa 39,1 u prethodnom mesecu.

U Nemačkoj je ove nedelje objavljen pad trgovinskog bilansa u februaru na 19.7 milijardi evra sa 21.6 milijarde u prethodnom mesecu, dok su analitičari očekivali pad na 21.0 milijardu evra. Inflacija potrošačkih cena je porasla u februaru za 0,9 odsto nakon rasta od 0,9 odsto u prethodnom mesecu, dok su ekonomisti predviđali rast za 0,9 odsto.

U sredu je objavljen pad proizvodnje u Velikoj Britaniji u januaru za 0,5 odsto, a očekivao se rast za 0,2 odsto, nakon rasta od 0,1 odsto u decembru. Na godišnjem nivou, zabeležen je rast po stopi od 1,9 odsto, dok se predviđao rast za 2,6 odsto, nakon rasta po stopi od 2,6% u prethodnom mesecu. Izveštaj je takođe pokazao da je industrijska proizvodnja pala za 0,1% u januaru, nakon pada od 0,2 odsto u decembru, a prognozirao se rast za 0,2 odsto. U četvrtak je objavljen rast britanskog bilansa cena kuća u februaru na 14 odsto sa 7 odsto u prethodnom mesecu, dok su ekonomisti očekivali pad na 6 odsto. Trgovinski deficit se smanjio u januaru na 8.41 milijardu funti sa 9,93 milijarde u decembru, a predviđen je pad na 9,7 milijardi funti.

Sredinom nedelje je objavljen rast američkih zaliha sirove nafte u februaru za 4.512 miliona barela, nakon rasta od 10.303 miliona u prethodnom mesecu. Analitičari su očekivali rast za 4.436 miliona barela. Zalihe benzina su pale u poslednjem kvartalu za 0,187 miliona barela nakon rasta 0.046 miliona u prethodnom kvartalu. U četvrtak je objavljen pad maloprodaje u SAD-u u februaru za 0,6 odsto, a očekivao se rast za 0,3 odsto, nakon pada za 0,8 odsto u januaru. Osnovna maloprodaja, koja isključuje prodaju automobila, pala je po stopi od 0,1 odsto, dok je prognozirano povećanje od 0,5 odsto, posle pada od 1,1 odsto u januaru. Uvozne cene u SAD-u su porasle u februaru za 0,4 odsto, nakon pada od 3,1 odsto u januaru. Ekonomisti su očekivali rast za 0,2 odsto. U odnosu na isti period prošle godine, cene su pale za 9,4 odsto. Inflacija proizvođačkih cena u SAD-u je pala u februaru za 0,5 odsto nakon pada od 0,8 odsto u prethodnom mesecu. Analitičari su očekivali rast za 0,3 odsto. Osnovna inflacija proizvođačkih cena je pala za 0,5 odsto posle pada od 0,1 odsto u prethodnom mesecu, dok su analitičari očekivali rast za 0,1 odsto.

Tokom nedelje je objavljen niz podataka iz Kine. Trgovinski bilans je porastao u februaru na 60.60 milijardi dolara sa 60.03 milijarde u prethodnom mesecu. Ekonomisti su predviđali pad na 10.80 milijardi dolara. Izvoz je porastao za 48,3% tokom prošlog meseca, a očekivalo se povećanje od 14,2 odsto, dok je uvoz oslabio za 20,5%, a prognoziran je pad za 10,0%. U utorak je objavljen neočekivani rast tempa kineske inflacije u februaru, ali i dalji pad cena proizvođača. Inflacija potrošačkih cena je porasla u februaru na 1,4 odsto sa 0,8 odsto u prethodnom mesecu, dok se prognozirao rast na 0,9 odsto. Indeks proizvođačkih cena je pao za 4,8 odsto u februaru, nakon pada od 4,3 odsto u prethodnom mesecu, a očekivalo se da će da ostane nepromenjena. Ekonomisti i političari su zabrinuti oko rasta rizika od deflacije u drugoj po veličini ekonomiji u svetu. Pretpostavlja se da će uskoro biti potrebno sprovođenje mera popuštanja, jer je nezaposlenost, koja je trenutno niska, pod pritiskom rasta. Industrijska proizvodnja u Kini je pala u februaru na 6,8 odsto sa 7,9 odsto u prethodnom mesecu. Analitičari su prognozirali pad na 7,8 odsto. Kineske investicije su pale u februaru na 13,9 odsto sa 15,7 odsto u prethodnom mesecu, dok se očekivao pad na 15,0 odsto. Maloprodaja u Kini je pala u februaru na 10,7 odsto sa 11,9 odsto u prethodnom mesecu, dok su analitičari prognozirali pad na 11,7 odsto.

U petak je šefica Međunarodnog monetarnog fonda Kristin Lagard izjavila da su se ekonomske perspektive za razvijene zemlje blago poboljšale, a ekonomije u razvoju beleže skroman rast. Ona je, takođe, upozorila na rizike koji mogu da proizađu iz geopolitičke situacije, ali i monetarnih politika, s obzirom na mere monetarnog labavljenja u evrozoni i Japanu, dok je, sa druge strane, FED najavio uskoro podizanje kamatnih stopa.

Budućnost Grčke zbog državnog duga je i dalje neizvesna, a šefovi država i vlada EU sastaće se krajem sledeće nedelje u Briselu. Nemačka insistira da se mere štednje nastave, dok Grčka zahteva da joj Nemačka isplati ratnu odštetu pričinjenu u Drugom svetskom ratu. Nemački ministar finansija Volfgang Šojble izjavio je da je Evropa i dalje spremna da pomogne, ali da Grčka prvo mora da pomogne sama sebi. On je istakao da ne može da isključi mogućnost izlaska Grčke iz evrozone. Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker ističe da ne postoji mogućnost da neuspeh u pregovorima dovede do izlaska Grčke iz evrozone. Grčki premijer Aleksis Cipras izjavio je u Briselu da njegova zemlja ima poverenje u evropske institucije.

Autor: ForexSrbija