Početkom nedelje je objavljen rast kineskog trgovinskog bilansa u januaru na 60.03 milijarde dolara sa 49.60 milijarde u prethodnom mesecu, a očekivao se pad na 48.90 milijardi dolara. Zabeležen je pad izvoza za 3,3 odsto u odnosu na isti period prošle godine, dok je uvoz pao za 19,9 odsto, daleko lošije nego što su analitičari očekivali, što je dovelo do produbljivanja slabljenja kineske privrede. Pad uvoza je bio najoštriji od maja 2009. godine, dok izvoz nije beležio pad od marta 2014. godine.

Tržišta su tokom cele nedelje bila oprezna zbog zabrinutosti oko budućnosti Grčke u evrozoni, nakon što je novi grčki premijer Aleksis Cipras poručio u nedelju da ne namerava da produži ugovor o međunarodnoj pomoći i najavio odstupanje od nekih reformi dogovorenih u sklopu programa međunarodne pomoći EU-a i MMF-a vrednog 240 milijardi evra. Umesto nove tranše pomoći, grčka vlada želi da se dogovori oko novih uslova otplate duga, što je naišlo na loš prijem kod njenih partnera u evrozoni. Britanski ministar finansija Džordž Ozborn izrazio je zabrinutost oko sve većeg rizika od “veoma lošeg ishoda” grčke dužničke krize, dok je bivši predsednik Federalnih rezervi Alan Grinspen izjavio da će Grčka pre ili kasnije morati da napusti evrozonu. Krajem radne nedelje su, međutim, Grčka i kreditori iz evrozone postigli napredak u dogovoru oko početka tehničkih razgovora o zahtevima Atine da se olakša teret grčkog duga i izbegao izlazak Grčke iz evrozone. Evropska centralna banka je u petak povisila iznos programa hitnih kredita kojima grčka centralna banka može da podrži likvidnost komercijalnih banaka, na 65 milijardi evra. ECB je prošle nedelje blokirala pristup grčkih banaka ključnom izvoru finansiranja jer je objavila da više neće prihvatati grčke državne obveznice kao kolateral za kredite.

U utorak je objavljen niz podataka o inflaciji potrošačkih i proizvođačkih cena. Inflacija potrošačkih cena u Kini je pala u januaru na 0,8 odsto sa 1,5 odsto u prethodnom mesecu, dok je inflacija proizvođačkih cena pala na minus 4,3 odsto sa minus 3,3 odsto. Inflacija potrošačkih cena u Švajcarskoj je pala za 0,4 odsto u januaru, a prognoziran je pad za 0,6 odsto, dok je u Danskoj zabeležen pad na minus 0,1 odsto sa 0,3 odsto u prethodnom mesecu. Potrošačke cene u Norveškoj su pale u januaru na minus 0,1 odsto sa 0,0 odsto u prethodnom mesecu.

Industrijska proizvodnja u Velikoj Britaniji je pala za 0,2 odsto u decembru, nakon pada od 0,1% u novembru, a u francuskoj je porasla u januaru na 1,5 odsto sa minus 0,2 odsto u prethodnom mesecu, dok su analitičari očekivali rast na 0,4 odsto. Prerađivačka industrija u Velikoj Britaniji je porasla u decembru za 0,1 odsto, dok se očekivao pad za 0,1 odsto, nakon rasta za 0,8 odsto u novembru. Na godišnjem nivou je zabeležen rast po stopi od 2,4 odsto, a predviđao se rast za 2,0 odsto, nakon rasta od 3,0 odsto.

Pozitivna vest je objavljena u četvrtak. Naime, lideri Ukrajine, Rusije, Nemačke i Francuske postigli su, u pregovorima u beloruskom Minsku, dogovor o prekidu vatre i političkom rešenju krize u Ukrajini, koji počinje od 15. februara, zatim povlačenje svih stranih naoružanih grupa, vojne opreme i mašinerije iz Ukrajine i razoružavanje svih nelegalnih grupa. Primenu sporazuma nadziraće Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju.

Takođe u četvrtak, objavljen je rast broja novih nezaposlenih u SAD-u tokom prošle nedelje za 25.000 lica na 304.000 sa 279.000 u prethodnoj nedelji, dok se očekivao rast za 6.000 na 285.000 lica. Slabi podaci su bili i u sektori maloprodaje, gde je zabeležen pad u januaru za 0,8 odsto, dok se očekivao pad za 0,5 odsto, nakon pada od 0,9 odsto u decembru. Osnovna maloprodaja, koja isključuje prodaju automobila, takođe je pala za 0,9 odsto u decembru, a prognozirao se pad za 0,4 odsto.

U petak je objavljen ekonomski rast evrozone koji se neočekivano ubrzao u četvrtom kvartalu, za 0,3 odsto, dok su ekonomisti prognozirali 0,2 odsto. Na godišnjem nivou je zabeležen rast od 0,9 odsto u četvrtom kvartalu. Nemačka je premašila očekivanja rastom od 0,7 odsto u četvrtom kvartalu, dok se predviđao rast za 0,3 odsto. Francuska je zabeležila rast za samo 0,1 odsto, što znači da druga je najveća ekonomija evrozone napredovala 0,4 odsto tokom 2014. godine. Na godišnjem nivou najveći rast aktivnosti u četvrtom kvartalu, među zemljama članicama Evropske unije zabeležila je Mađarska za 3,4 odsto, zatim Poljska sa 3,1 odsto, Velika Britanija 2,7 odsto i Estonija sa 2,6 odsto. Pad aktivnosti na godišnjem nivou su zabeležili Kipar, za 1,9 odsto, Italija, za 0,3 odsto i Finska, za 0,1 odsto.

Izvor: Admiral Markets Srbija