Tokom protekle radne nedelje objavljen je niz podataka iz Japana. Bilans tekućeg računa pao je u maju na 1.27 biliona jena sa 2.07 biliona u prethodnom mesecu. Bruto domaći proizvod porastao je u prvom kvartalu na 1,0 odsto sa 0,6 odsto u prethodnom kvartalu. Kreditna aktivnost banaka ostala je nepromijenjena u prvom kvartalu na 2,6 odsto, što je bilo u skladu sa očekivanjima ekonomista. U utorak je objavljen rast M2 novčane mase u maju na 4,0 odsto sa 3,6 odsto u prethodnom mesecu, dok je poverenje domaćinstava u Japanu palo u maju na 41,4 poena sa 41,5 u prethodnom mesecu. Porudžbine osnovnih mašina su porasle u maju na 3,8 odsto sa 2,9% u prethodnom mesecu. Indeks cena korporativne robe ostao je nepromenjen tokom prošlog meseca na minus 2,1 odsto. U sredu je guverner Banke Japana Haruhiko Kuroda izjavio da će se agresivno popuštanje monetarne politike nastaviti dok se finansijska tržišta i cene imovina ne “pregreju”. On je odbio da komentariše dnevne oscilacije na deviznom tržištu ali je ponovio da devizni kursevi “moraju da odražavaju ekonomske osnove”. Ekonomski podaci su pokazali i da je industrijska proizvodnja porasla u maju za 1,2 odsto nakon rasta od 1,0 odsto u prethodnom mesecu, dok je indeks aktivnosti tercijarne industrije pao u maju za 0,2 odsto nakon pada od 1,0 odsto u prethodnom mesecu.

Zvanični podaci iz Kine su tokom nedelje pokazali da je trgovinski bilans porastao u maju na 59.49 milijardi dolara sa 34.13 milijardi u prethodnom mesecu. Inflacija potrošačkih cena pala je u maju na 1,2 odsto sa 1,5 odsto u prethodnom mesecu. Inflacija proizvođačkih cena je ostala nepromijenjena na minus 4,6 odsto, dok su analitičari očekivali rast na minus 4,5 odsto. U petak je objavljen rast industrijske proizvodnje u maju na 6,1 odsto sa 5,9 odsto u prethodnom mesecu, dok su kapitalne investicije pale u maju na 11,4 odsto sa 12,0 u prethodnom mesecu. Maloprodaja u Kini porasla je u maju na 10,1 odsto sa 10,0 odsto u prethodnom mesecu, što je bilo u sladu sa predviđanjima.

Najveća ekonomija evrozone, Nemačka, objavila je par ekonomskih pokazatelja. Trgovinski bilans je porastao u maju na 22.3 milijarde evra sa 19.4 milijarde u prethodnom mesecu, dok se predviđalo da će da ostane nepromenjen. Industrijska proizvodnja je skočila na 0,9 odsto sa minus 0,4 odsto u prethodnom mesecu, a prognozirao se rast na 0,5 odsto. Indeks veleprodajnih cena porastao je u maju na 0,5 odsto sa 0,4 odsto u prethodnom mesecu, dok su ekonomisti predviđali pad na 0,3 odsto.

U utorak je objavljen rast maloprodaje u Velikoj Britaniji u maju na 0,0 odsto sa minus 2,4 odsto u prethodnom mesecu, dok su ekonomisti predviđali rast na 1,0 odsto. Robni trgovinski deficit smanjen je u aprilu na 8,6 milijardi funti sa 10,7 milijardi u martu. Proizvodnja je pala za 0,4 odsto u aprilu, dok se očekivao rast od 0,1%, nakon rasta od 0,4% u prethodnom mesecu. Izveštaj je takođe pokazao da je industrijska proizvodnja porasla za 0,4 odsto u aprilu, dok se očekivao rast za 0,1 odsto, nakon povećanja od 0,6 odsto.

Ekonomski pokazatelji u SAD-u, tokom ove nedelje ukazali su da je optimizam malih preduzeća porastao u maju za 1,4 poena na 98,3 sa 96,9 u prethodnom mesecu, dok su ekonomisti prognozirali rast na 97,1 poen. Savezni budžetski bilans pao je tokom prošlog meseca na minus 82.4 milijarde dolara sa 157.0 milijardi u prethodnom mesecu. Maloprodaja u Americi porasla je za 1,2 odsto u maju, dok se predviđao rast za 1,1 odsto, nakon povećanja od 0,2% u aprilu. Poseban izveštaj je pokazalo da su poslovne zalihe porasle u aprilu za 0,4 odsto, dok se prognozirao rast za 0,2%, nakon rasta od 0,1% u martu. U petak je objavljen rast inflacije proizvođačkih cena u maju na 0,5 odsto sa minus 0,4 odsto u prethodnom mesecu. Osnovna inflacija je porasla na 0,1 odsto sa minus 0,2 odsto u prethodnom mesecu, što je bilo jednako sa predviđanjima ekonomista. Indeks potrošačkog sentimenta u SAD-u porastao je u maju na 94.6 poena sa 90.7 u prethodnom mesecu.

Učesnici na tržištima su tokom ove nedelje bili veoma oprezni zbog zastoja u pregovorima između Atine i njenih međunarodnih kreditora. Međunarodni monetarni fond je u četvrtak napustio pregovore jer smatra da su velike razlike u stajalištima oko reformi koje bi Atina trebala da sprovede u zamenu za finansijsku pomoć. Iako je grčka vlada objavljivala da je dogovor blizu, zvaničnici Evropske unije su već održali prvu konkretnu raspravu o najgorem mogućem scenariju. Grčka vlada i međunarodni kreditori već nedeljama pregovaraju o reformama koje su potrebne za dodelu zadnje rate programa finansijske pomoći od 7,2 milijarde evra. Ukoliko ne dobije ta sredstava, Grčka će verovatno bankrotirati krajem ovog meseca.