Evropska centralna banka (ECB) bi sledećeg meseca mogla da poveća kamatne stope, u nastojanju da suzbije rastuće inflatorne pritiske.

Prethodno je centralna banka zone evra ostavila svoju ključnu kamatnu stopu na rekordno niskom nivou od 1 %.

Predsednik ECB Jean-Claude Trichet kaže da je "povećanje kamatnih stopa moguće sledećeg meseca" i dodaje da to moguće povećanje neće neminovno značiti i početak "serije" takvih poteza.

Trichet je nagovestio pooštravanje politike u vreme kada se Irska i Grčka bore da ispune uslove prošlogodišnjih zajmova EU za spasavanja i kada vlade članica EU pripremaju plan za okončanje krize.

ECB je povećala donju granicu prognoze rasta BDP-a zone evra za ovu i iduću godinu. Sada raspon mogućeg rasta BDP iznosi 1,3-2,1 % u 2011. i 0,8-2,8 % u 2012. ECB je takođe povećala prognozu za inflaciju u zoni evra na 2-2,6 % u 2011, sa 1,3-2,3 %, projektovanih u decembru.

Predsednik ECB je najavio da će ta banka nastaviti da i tokom juna primenjuje kriznu meru odobravanja neograničenih zajmova po niskim kamatama bankama zone evra.

Međutim, postoji opasnost da će povećanje kamatnih stopa radi suzbijanja inflacije pojačati finansijske tenzije koje su još prisutne na tržištima obveznica u evrozoni.

Savet guvernera ECB je "odlučio da nastavi sa svojim glavnim refinansirajućim operacijama...u okviru tenderskih procedura po fiksnim kamatama", izjavio je Trichet i dodao da će ta vanredna mera, pokrenuta zbog ukazivanja podrške komercijalnim bankama u zoni evra tokom globalne ekonomske krize, biti nastavljena bar do 12. jula.

Evropska centralna banka je saopštila da je u 2010. ostvarila manji višak nego prethodne godine usled smanjenja neto prihoda od kamata. Suficit ECB je opao na 1,85 milijardi dolara, sa 2,218 milijardi dolara u 2009. godini.

Neto prihod od kamata je prošle godine opao na 1,422 milijarde evra, sa 1,547 milijardi evra u 2009.

ECB je prošle godine zaradila 140 miliona evra od kupovine korporativnih obveznica i 438 miliona evra od kontroverznih kupovina vladinog duga u zoni evra.

Međutim, prošle godine je izdvojila 1,163 milijarde evra za pokrivanje rizika, vezanih za kretanje deviznih kurseva, cena zlata i kamatnih stopa, čime je neto profit te banke opao na svega 171 milion evra, koje će ECB distribuirati centralnim bankama članica evrozone.

Autor: ForexSrbija