Na Njujorškoj berzi zavladala je nervoza. Džejson Vajsberg na posao dolazi uglavnom zabrinut: „Ovde pratim kurs valuta i cene zlata. Ovo sada mi ukazuje na nešto što bi se moglo nazvati teorijom zavere, da evro neće uspeti da se održi.“

Za dva evra su se pre godinu i po dana, mogla dobiti tri dolara. Od kako je postalo jasno da je Grčka u ogromnim dugovima, vrednost evra je počela da pada. Evro se već našao ispod tzv. psihološke granice od 1,25 dolara.

Trgovac na berzi, Artur Kašin je takođe nervozan. „U petak su se mogle čuti glasine da će i Francuska imati loše rejtinge. To su tvrdnje bez osnova. Ali znate kako, na Volstritu važi pravilo da i glasine bez osnova mogu da se odraze na berzanske prilike“, kaže Kašin.

Američka privreda je ponovo u zaletu, sada kada iz Evrope u poslednje vreme non-stop stižu loše vesti. Vrednosti akcija su se značajno promenile od kada grčka kriza EU zadaje glavobolju, kaže Vajsberg. „Protest Grka protiv mera štednje, zatim intervencija EU... Sve je to stvorilo nervozu. Američkoj privredi trenutno dobro ide, ali okeani više ne postoje. Sada smo svedoci krize koja dolazi iz Evrope, a to godinama unazad nije bio slučaj.“

Zato je važno da na međunarodnom nivou postoje jasno definisana pravila poslovanja na berzama. Ukoliko ona budu primenjivana samo na Volstritu, biće narušena konkurentnost Njujorške berze.

I dalje je neizvesno da li će namera američkih vlasti da ograniče samostalno berzansko poslovanje banaka i definišu uslove špekulativnog trgovanja akcija na osnovu vrednosti sirovina i dobara, zaista i biti sprovedena u delo. Doduše, i demokrate i republikanci sve su bliže dogovoru o reformama. Upućeniji očekuju da bi nova pravila mogla zaživeti koliko već ovog leta. Taman pred izbore za Kongres u novembru.