Iako je deo finansijske krize prošao, evropski bankarski sistem još nije stabilizovan. Najveću opasnost i dalje predstavljaju zajmovi Istočne Evrope u stranoj valuti.

Kreditna sposobnost je sve manja, a loši krediti nastavljaju rast. Početkom avgusta o rastu loših kredita objavljivali su UniCredit, Erste i OTP. U nekim zemljama rast loših kredita je alarmantan – u Kazahstanu je npr. više od trećine dospelih dugova nenaplativo, a u Letoniji petina ukupnih kredita.

Zajmovi sa valutnom klauzulom nisu opasnost za stabilnost evropskih banaka nego za dalji pad ponude kredita koji su neophodni za oporavak regije.  Nedavni stres test evropskih i švajcarskih banaka pokazao je da većina banaka ima dovoljno kapitala da podnese moguće šokove na tržištu, uključujući i veće gubitke u Istočnoj Europi. Tako da ne postoji opasnost da će loši zajmovi recimo u Letoniji poljuljati švedske banke. 

Veća je pretnja što bi to moglo da paralizuje banke čija je ponuda kredita ionako mala, a neophodna za privredni oporavak regije. 

U Mađarskoj i Poljskoj udeo loših kredita je ispod 8%, u Ukrajini je on službeno ispod 10%, dok MMF kaže da je stvarna brojka 30%.

Glavni razlog oštrog rasta lošeg portfelja su krediti u stranim valutama koji su nekada bili povoljniji zbog manjih kamata nego krediti u lokalnoj valuti. Ali kada je vrednost strane valute u odnosu na lokalnu porasla, povećao se i teret otplate duga. Poznato je da je rast švajcarskog franka u odnosu na lokalnu valutu najviše povećao teret otplate u Mađarskoj koja ima oko 32 milijarde dolara duga u stranim valutama, većinom u švajcarskim francima i evrima.

Autor: ForexSrbija