Inflacija evrozone bi mogla da ostane niska duže nego što se mislilo i potencijalno da izazove teškoće u rebalansu ekonomije, objavila je banka Finske u svom kvartalnom biltenu.

Godišnja inflacija u bloku je pala nazad na 0,7 odsto u februaru, na nivo koji je izazvao iznenađujuće smanjenje kamatnih stopa u novembru, naglašavajući rizik od deflacije.

Evropska centralna banka, čija je ciljana inflaciju blizu ali ispod 2 odsto, ostavile je troškove pozajmljivanja na istom nivou na poslednjem sastanku koji se održao 6. marta.

Predsednik ECB-a, Mario Dragi, je izjavio ranije ovog meseca da smatra da je rizik od deflacije evrozone “prilično ograničen”.

Finski član Upravnog saveta ECB-a, Erki Likanen, izjavio je da će banka zadržati kamatne stope na niskom nivou u cilju oporavka evrozone, zbog visoke nezaposlenosti i činjenice da mnoge fabrike rade daleko ispod kapaciteta.

Likanen, koji je takođe guverner Finske centralne banke, rekao je da Evropska centralna banka može da preduzme korake za podršku ekonomije ukoliko bude potrebno.

Inflacija evrozone je tokom pet meseci bila u “opasnoj zoni”, kako je Dragi naziva, odnosno ispod 1 odsto, a centralna banka je razočarala tržišta tokom ovog meseca, kada je odbila da smanji kamatne stope sa trenutnih 0,25 odsto ili preduzme druge mere za jačanje ekonomije.

Likanen je izjavio da su se izgledi za globalnu ekonomiju neznatno popravili, ali je dodao da su rizici od pogoršanja i dalje prisutni, posebno u kratkom roku zbog neizvesnosti izazvane krizom između Rusije i Ukrajine.

Izvor: Admiral Markets Srbija