MMF, Evropska centralna banka (ECB) i Evropska unija (EU) navode da je grčki deficit manji nego što se očekivalo i da vlada kontroliše troškove.

Zajednička delegacija MMF, ECB i EU ove nedelje je u Atini pratila napredovanje reformi, uključujući onih u penzijskom sistemu. Krajem jula delegacija MMF, ECB i EU ponovo će posetiti Grčku i preispitati ostvareni napredak.

Iz spasilačkog paketa zajmova od 110 milijardi evra Grčka je prvu tranšu dobila u maju. Novu tranšu Grčka će dobiti u septembru, ako rezultati julske kontrole budu pozitivni.

Ostvarivanje grčkog programa reformi teče po planu i iskustvo koje je zemlja izvukla iz dužničke krize u zoni evra ukazuje na neophodnost tesne koordinacije ekonomske politike u Evropi, kaže premijer Grčke Jorgos Papandreu.

Papandreu je istakao da problem grčke dužničke krize iznosi na videlo slabost međunarodnog tržišta i neophodnost koordinisane politike.

„Sada imamo mehanizam za podršku finansijskoj stabilnosti koji bi mogao i trebao da bude institucionalizovan i dopunjen nekim podsticajnim fondom, Evropskim monetarnim fondom", ocenio je Papandreu.

Ističući da je neophodno i bolje nadgledanje međunarodnog finansijskog tržišta, koje posluje netransparentno i ne pridržava se propisa, on je dodao da će Grčka nastojati da se to pitanje stavi na dnevni red i na skupovima Grupe 20 najrazvijenijih zemalja sveta i privreda u naglom usponu (G20).

Papandreu veruje da fiskalno uravnoteženje nije dovoljno, već da su potrebne i investicije radi podsticanja rasta koje se mogu realizovati na nivou EU uz pomoć novih mera, kao što su oporezivanje bankarskih transakcija (što može obezbediti 200 milijardi evra godišnje), porez na zagađivače čovekove okoline i evroobveznice.