Ekonomija evrozone završila je 2014. godinu najsabijim kvartalnim rezultatima, što dovodi do zabrinutosti od novnog pada u recesiju u ovoj godini i vrši pritisak na Evropsku centralnu banku da proširi program monetarnih podsticaja zbog izbegavanja deflacije.

Istraživanja su pokazala pad u Francuskoj i Italiji i samo malo bolje rezultate u Nemačkoj, najvećoj ekonomiji Evrope.

Londonska istraživačka kompanija Markit je objavila da je indeks upravljanja nabavkom, koji je najširi pokazatelj poslovnih aktivnosti u evrozoni, porastao u decembru na 51,4 poena sa 51,1 poena u novembru, što je najsporiji tempo rasta od trećeg kvartala 2013. godine.

Ovaj indikator ukazuje da će rast BDP-a u četvrtom tromesečju verovatno biti samo 0,1 odsto.

Iako je privreda evrozone prošle godine izašla iz dvostruke recesije, privredni rast u 2014. godini od tek 0,8 odsto bio je dosta manji u odnosu na ranije procenjenih 1,2 odsto, dok se inflacija približila nuli. 

Tokom prošle nedelje, predsednik ECB-a Mario Draghi podstakao je očekivanja da će preduzeti mere popuštanja na zasedanju koje će se održati 22. januara, rekavši da je centralna banka spremna da proširi program monetarnih mera kako bi izbegla rizik od deflacije.

Glavni ekonomista Markita, Kris Vilijamson smatra da će evrozona na 2014. godinu da gleda kao na godinu u kojoj je za dlaku izbegla recesiju, dok je u ovoj godini moguće obnavljanje krize.

Izvor: Admiral Markets Srbija