Terminske cene nafte su pale, nakon neočekivanog rasta zaliha sirove nafte u Americi i niza slabih ekonomskih podataka iz evrozone, koji su pokazali da se nemačka ekonomija smanjila u drugom kvartalu, dok je rast u Francuskoj stagnirala, što je podstaklo zabrinutost oko usporavanja globalne tražnje.

Na robnoj berzi u Njujorku, vrednost nafte za isporuku u septembru je pala na 97,15 dolara po barelu, dok je na tržištu u Londonu oslabila na 103,8 dolara.

Cene su pale nakon rasta američkih zaliha, prvi put u toku sedam nedelja. Zalihe su uvećane za 1,4 miliona barela na ukupno 367 miliona tokom prošle nedelje, dok su analitičari očekivali pad od 1,7 miliona barela.

Maloprodaja u SAD-u je bila 0,0 odsto u julu, dok se očekivalo povećanje od 0,2 odsto, nakon rasta od 0,2 odsto u junu.

Na cene su uticali i slabi ekonomski podaci iz Evrope i Kine.

U Kini je zabeleženo smanjenje obima novog kreditiranja na 385,2 milijarde juana u julu, sa 1.793 milijarde juana tokom prethodnog meseca i 699,7 milijardi juana u istom periodu prošle godine.

U Nemačkoj je poverenje investitora palo na najniži nivo u poslednje dve godine, zbog zabrinutosti oko uticaja globalne krize na najveću evropsku privredu.

Indeks poverenja investitora je pao u avgustu za 18,5 poena na 8,6 poena.

Nemački bruto domaći proizvod je pao u drugom kvartalu na minus 0,2 odsto sa 0,7 odsto u prethodnom kvartalu, dok su analitičari očekivali pad na minus 0,1 odsto.

Francuski bruto domaći proizvod je ostao nepromenjen u drugom kvartalu, na 0,0 odsto, dok su analitičari očekivali rast na 0,1 odsto.

Evrozona je zabeležila skoro 16 odsto od svetske potrošnje nafte prošle godine.

Izvor: Admiral Markets Srbija